Први закон који је на југословенском простору уређивао област патентног права био је Закон о заштити индустријске својине Краљевине СХС из 1922. године, иако је Краљевина Србија још у Паризу давне 1883. године под владавином краља Милана Обреновића била потписница акта о оснивању Уније за заштиту индустријске својине и тиме преузела обавезу да донесе прописе о патентној заштити проналаска.

Промоција националних креативних и иноваторних активности је основа на којој се темељи национални индустрија и економски напредак и морају почивати на акедватној и делотворној заштити права интелектуалне својине. Иновације у технологији се крећу врло брзо и поверење у систем интелектуалне својине је моћан подстицај таквим иновацијама. Заштита права интелектуалне својине такође утичу на инвестиционе одлуке. Заштита права је приоритет за предузећа која желе и која су спремна да се супротставе стварној конкуренцији.

Да би се створила визија развоја Србије заснованог на знању и високој конкурентности, посебан изазов представља развој политике и стратегија за управљање интелектуалном својином и њихова примена на националном , а поседно на институцијалном нивоу.

Последњих година у Србији су предузети многи напори како би се повећала свест истраживача на универзитетима, другим високо школским уставовама и осталим истраживачким организацијама о значају заштите права интелкетуалне својине. Правом интелектуалне својине регулише се однос присвајања нематеријалних добара, при чему се тај однос углавном своди на присвајање економске вредности нематеријалих добара. Правом интелектуалне својине успоставља се систем забране свим лицима, изузев носиоцу права, да се тим добром служе у економомском смислу. Право интелектуалне својине је у функцији заштите субјеката који инвестирају у стварање интелектуалних добара, с тим да су начин и мере те заштите такви да не угрожавају развојне интересе заједнице, већ напротив, подстичу развој. Да би једно интелектуално добро било подобно за економску размену, оно се мора материјализовати, тј. попримити облик робе или услуге.  Функција права интелектуалне својине је да обезбеди да само титулар права сме да производи и ставља у промет робу, односно да пружа услугу у којој је материјализовано одређено заштићено интелектуално добро.

Универзитет у Крагујевцу спроводећи јединству политику чији је циљ перманентно унапређење квалитета наставне, усавршавање научноистраживачког, односно уметничног рада, иновационе делатности и пружању подршке наставницима, студентима и другим запосленим на Универзитетз и чланице Универзитета развила је у усвојила механизме пропознавања интелектуаног стваралаштва код својих запослених доношењем Правилника о управљању интелектуалном својином.

Правилник се уређује област интелектуалне својине настале као резултат истраживања, научног, уметничког, стручног и сваког другог деловања на Универзитету и чланицама Универзитета, у којима се користе средства Универзитета, чланица Универзитета, укључујући нарочито она интелектуална добра која су настала на раду или у вези са радом на Универзитету или чланицама Универзитета. Такође, уређује се поступак пријављивања, процене, привредног искоришћавања интелектуалног добра.

„Б